У последњој фази рата амерички председник Рузвелт поклањао је заслужним појединцима луксузно опремљену књигу “Четири слободе“, која се састојала од по четири фотографије и четири текста. Истакнути амерички уметници изражавали су, пером и кичицом, своје виђење слободе говора и изражавања мисли, слободе вероисповести, слободе од сиромаштва и слободе од страха.
Један примерак књиге председник Рузвелт поклонио је генералу Дражи Михаиловићу. Међутим, ујесен 1944. године енглеска војна полиција у Италији ухапсила је потпуковника Борислава Тодоровића, који је носио поклон. Он се потом вратио у САД, где је и преминуо, не дочекавши да му се испуни највећа жеља: да још једном види родни Београд и да макар симболично изврши задатак.
Последњи задатак потпуковника Тодоровића ипак је извршен. Његова жена Љубица донела је 2001. године књигу “Четири слободе“ намењену генералу Михаиловићу и поклонила је Архиву Српске академије наука и уметности у Београду.
Председник Рузвелт генералу Михаиловићу
Страница из књиге “Четири слободе“
Прича о генералу Дражи Михаиловићу у америчком часопису „Либерти“, 26. априла 1942.
Генерал Дража Михаиловић на насловној страни “Тајма“, 25. маја 1942. године
Четници у “Њузвику“, 8. новембра 1943. године
Рут Мичел, једну од најпознатијих Американки тога доба, Други светски рат је затекао у Београду. Ускоро је хапси Гестапо, као присталицу Драже Михаиловића. Пре него што је ослобођена, држана је у многим затворима. По повратку у Америку, 1943. године, објавила је мемоарску књигу под насловом “Срби су изабрали рат“, која је доживела велики публицитет. На овој слици носи четничку кокраду
Американци и четници побеђују Немце у стрипу “Блу тракер“, 1942. године
Дража Михаиловић – “Југословенски Макартур“, међу највећим херојима Света у стрипу “Рил лајф“
Плакат за филм “Четници – борбена герила“
Вашингтон, јуна 1942: Краљ Петар Други и председник Рузвелт
Околина Вишеграда, 1943: С лева на десно: амерички пуковник Алеберт Сајц, британски генерал Чарлс Армстронг, генерал Дража Михаиловић и британски пуковник Вилијем Бејли
Београд, 17. априла 1944: америчко бомбардовање
Београд, 17. априла 1944: Летећа тврђава избацује бомбе
Београд после америчког бомбардовања
Крагујевац после америчког бомбардовања
Лесковац после америчког бомбардовања
Генерал Михаиловић са члановима америчких војних мисија у Прањанима, 6. септембра 1944, с лева на десно: пуковник Роберт Мекдауел (Мисија “Ренџер“), капетан Џорџ Мусулин и капетан Никола Лалић (Мисија “Халјард“)
Спашени амерички пилоти на Равној Гори
Мисија “Ренџер“: пуковник Мекдауел је други с лева
Прањани, 8. септембра 1944: капетан Елсфорд Крамер, генерал Михаиловић, капетан Митрани
Босна, октобра 1944: пуковник Мекдауел седи у средини, десно од генерала Михаиловића
Генерал Михаиловић и спашени амерички пилоти
Четници и спашени амерички пилоти
Сахрана пилота Томаса Ловета, околина Чачка лета 1944.
Сахрана америчких пилота, околина Крагујевца лета 1944.
Мисија “Халјард“, Прањани, 27. августа 1944: Спашени амерички пилоти уочи евакуације
Мисија “Халјард“, 2. септембра 1944: капетан Митрани оперише рањеног четника
Мисија “Халјард“, 12. септембра 1944: Амерички пилоти спавају на сену, чекајући евакуацију
Мисија “Халјард“, 13. септембра 1944: Амерички пилоти спавају на поду
Мисија “Халјард“, 17. септембра 1944, Коцељева: Амерички авион Ц-47 на импровизованом аеродрому, уочи евакуације групе пилота
Указ градоначелника Лос Анђелеса Тома Бредлија којим се 17. јул 1986. проглашава за “Дан сећања на генерала Дражу Михаиловића“
“Легија заслужних“, с образложењем председника Сједињених Америчких Држава Харија Трумана за постхумно одликовање генерала Михаиловића. Ово је највиши амерички орден намењен странцима. Ипак, због хладног рата, више деценија орден генералу Михаиловићу био је америчка државна тајна
Оставите одговор