Архив блога

Саборско и Личка Јасеница

Четници Личкокордунашког корпуса који су стигли у Словенију заједно са Динарском дивизијом, с лева на десно: Мане Јовић, Пепа Маријан, Милан Огњеновић, Миле Огњеновић, Никола Јурковић, Дане Огњеновић и Стево Мандић. Сви из села Дољана у Горњој Лици

Требало је упоредити српску Личку Јасеницу и хрватско Саборско, па да се види и оцени партизански рад и њихова борба, која је имала за циљ уништење српског народа. Овакав је однос између српских и хрватских насеља у целој Хрватској ПИШЕ: Мајор

Објављено у Историја - чланци

Опсада Сарајева 1943.

Штаб Романијског корпуса у брдима изнад Сарајева. У средини, у црној шубари, пуковник Гојко Борота

Милослав Самарџић Опсада Сарајева 1943. Историја Другог светског рата у Југославији базирана на непознатим немачким документима   (Део књиге Милослава Самарџића “Срби против Вермахта – непозната немаћка документа“, НИП “Погледи“, Крагујевац, 2011.)   Садржај Опсада Сарајева 15. октобар 1943. 16.

Објављено у Историја - чланци

О књизи “Четници“ Јозе Томашевића (2)

Јозо Томашевић 1986. године

Уџбеник за манипулисање Томашевић и његови рецензенти нису користили најважнија немачка ратна документа, већ су се у грађењу приче служили различитим триковима ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ   Још један краћи тест састојао би се у питању да ли је Томашевић набројао

Објављено у Историја - чланци

О књизи “Четници“ Јозе Томашевића: Фалсификат који траје

chetniks

Сходно ауторовој најави, требало би да у раду доминирају немачка документа. Међутим, резултат пребројавања открива изненађење, јер фусноте упућују на следеће изворе: 68 на комунистичке, 64 на немачке… ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Оптималан обим рецензије књиге Јозе Томашевића о Југословенској војсци

Објављено у Историја - чланци

Ивањица: Духови наших сокака

Главна улица у Ивањици на дан откривања Дражиног споменика, 2003. године

Ко све има а ко нема улицу у Дражином родном месту и зашто је то тако? Пише: Младомир Ћурчић Ивањица је пројектована паланка. И у политичком и у урбанистичком смислу. Још је књаз Милош видео да нема варошицу близу границе

Објављено у Историја - чланци

Други светски рат – хронологија 1941-1944.

Долазак Химлера у Краљево

Други светски рат на територији Краљевине Југославије – хронологија 1941-1944. Приредио: Милослав Самарџић   25. март 1941. Председник владе Драгиша Цветковић и немачки министар спољних послова Рибентроп потписују приступање Краљевине Југославије Тројном пакту, у Бечу.   27. март 1941. У

Објављено у Историја - чланци

Михаиловић против Ромела

001 Draza protiv Romela copy

Пише: Милослав Самарџић Први познати немачки плакат о стрељању Срба због саботажа на железницама потиче од 12. јуна 1942. године. Тога дана Немци су у Смедереву стрељали три железничара, са образложењем да су оони уништили кочнице на једном возу. Амерички пуковник

Објављено у Историја - чланци

Италија у Другом светском рату – Југославија

Војвода Јевђевић са Италијанима

Пише: Милослав Самарџић Целу прву фазу српског устанка 1941. године у западним крајевима Краљевине Југославије, обе­ле­жила су превирања у осовинским редовима, која су окончана суштинским променама. Формално, савезници су и даље били Немци, Италијани и Хрвати, а непријатељи Срби. Међутим, од

Објављено у Историја - чланци

Србија пре и после Другог светског рата

Plan BSZ copy

Пише: Милослав Самарџић Године 1918, када је основана, Југославија се звала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Касније је подељена на управне јединице зване бановине. Дравска бановина, на крајњем северозападу, припадала је Словенцима. Године 1939. две хрватске бановине, Савска и Приморска, проширене су

Објављено у Историја - чланци

Српски устанак против НДХ

Адолф Хитлер и хрватски вођа Анте Павелић

Пише: Милослав Самарџић Прве веће устаничке акције изведене су у западним српским крајевима и би­ле су изазване стра­вич­ним злочинима усташа, от­по­­­че­лим чим су Силе осовине прогла­силе “Не­за­ви­сну Државу Хрватску“ (НДХ), 10. априла 1941. у Загребу. Ти злочини доводе до појаве

Објављено у Историја - чланци