Српски устанак против НДХ

Пише: Милослав Самарџић
Прве веће устаничке акције изведене су у западним српским крајевима и биле су изазване стравичним злочинима усташа, отпочелим чим су Силе осовине прогласиле “Независну Државу Хрватску“ (НДХ), 10. априла 1941. у Загребу. Ти злочини доводе до појаве српског отпора, који организују предратни четнички одбори и остаци југословенске војске и жандармерије.
Усташе су биле тако крволочне да је Хитлеров изасланик у Загребу, Глајз фон Хорстенау, једном приликом рекао Славку Кватернику: “Драги Славко, срећан сам што ћеш уопште и мене оставити у животу“. Генерал Турнер, начелник немачке команде Србије, проследио је јуна 1941. извештај у коме о разговору са Кватерником каже: “Србин за њега представља вредност тек када је мртав“.
Мада су Немци већ годинама држали концентрационе логоре, у којима су милиони људи мучени и убијани, они су се ипак згрозили величином хрватског злочина над Србима. Зато је Хитлер 23. септембра 1941. позвао на рапорт хрватског поглавника Анту Павелића. Вођење хрватског случаја поверено је генералу Александеру Леру, немачком команданту Југоистока Европе. Извештај за Хитлера био је спремљен већ 1. октобра, али је немачки посланик у Загребу, Зигфрид Каше, утицао да се избаци Леров закључак о стављању опстанка “Независне Државе Хрватске“ под знак питања.

Када је Хитлеров специјални опуномоћеник за Балкан, др Херман Нојбахер, 1943. године почео интензивније да се бави српским питањем, најпре је покушао да стане на крај хрватским злочинима. У својим мемоарима, за хрватски покољ Срба Нојбахер каже да “спада у најсвирепије акције масовног убиства целе светске историје“. Доживео је да му се усташке вође хвале како су “заклали милион Срба, укључујући ту и одојчад, децу, жене и старце“, али то је сматрао “самохвалним претеривањем“. Према извештајима којима је располагао, Нојбахер је “број закланих без одбране“ процењивао на 750.000.
Италијански историчар Марко Аурелио Ривели је својој књизи дао наслов “Надбискуп геноцида (монсињор Степинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској, 1941-1945)“, наглашавајући улогу католичке цркве у овом великом злочину. Према Аурелију, немачки, италијански и британски извори слажу се да су до краја рата Хрвати убили између 750.000 и милион Срба, као и практично све Јевреје и Роме које су ухватили. Заједно са Хрватима у злочинима су учествовали муслимани из Босне и Херцеговине.
Оставите одговор