Краљ Петар Други

Објављено јун 10, 2014 од Documentary Movies — Без коментара ↓

Пише: Милослав Самарџић

Пред надмоћним трупама Сила осовине, монарси, председници и владе окупираних европских земаља склањали су се у Британију. У случају пада британских острва, планирано склониште за све била је Канада.
У другој половини априла 1941. године протераним суверенима придружили су се и југословенски краљ Петар Други Карађорђевић и Југословенска влада. Још док је боравио у Атини, 16. априла 1941, краљ Петар је дао следећу изјаву:
“Приморан да пред надмоћнијим непријатељем напустим национално огњиште, Ја не мислим прекинути борбу. Част заставе спасена је, али национална слобода је у опасности. Ја позивам мој драги народ да не клоне под ударима судбине и да сачува веру у будућност… Уверен да ће Бог бранити нашу праведну ствар, Ја кличем: Живела Југославија и њена слобода!“
Истог дана, министар иностраних послова Велике Британије, Ентони Идн, саопштио је југословенском посланику у Лондону како се нада “да ће Југословенска влада, иако изван земље, наставити борбу уз савезнике Енглеску и Грчку и она остаје у очима енглеске владе легитимним представником Краљевине Југославије“, као и да ће “Југославија учествовати у коначној победи“.
Такво фактичко стање прихватиле су све земље ван осовинског блока, а после 22. јуна 1941. то је учинио и Совјетски Савез. Окупација је сматрана као привремен терористички акт. Краљевина Југославија је и даље постојала, имала је краља, владу и војску: мањи део војске на Блиском Истоку, а већи у Отаџбини. Због војске у Отаџбини увек је постојала и слободна територија.
Наредних година краљ Петар се састајао са лидерима савезничких земаља, укључујући и Черчила и Рузвелта, који су понављали обећање из априла 1941, да његова земља, па ни његов трон, нису угрожени.
У другој половини 1943. године ситуација се променила. Велике Британија и САД пренеле су своју подршку на оружане формације илегалне Комунистичке партије Југославије. Под претњом да ће из Лондона бити депортован у Африку, краљ Петар, који је тада имао свега 21 годину, је септембра 1944. био приморан да подржи комунисте. Ускоро је ту подршку повукао, али ништа није вредело: све земље у које је ушла Црвена армија постале су комунистичке.
Краљ Петар је остао у емиграцији, преминуо је у Америци 1970. године.

: Београд, 1923. Краљ Александар и Краљица Марија са прворођеним сином Петром

: Београд, 1936. Петар Други је трећи с лева, а први с лева је Миодраг Костић

: Десно је Петар други, а у средини Миодраг Костић из Београда, који је сачувао ову серију фотографија

: Београд, 1940. Петар Други је у средини

: Београд, 1940.

: Београд, 1940.

: Београд, 1940.

: Петар Други 1939.

: Петар Други 1939.

: У околини Београда, 1940. Краљ Петар је у средини

: У Сарајеву, 1940.

: У Београду, 1940.

: У Београду, 1940.

: Београд, марта 1941.

: Атина, 19. априла 1941. године. Краљ Петар са грчким краљем Ђорђем (Thomas Foran de Saint – Bar, “Portrait d`un roi Pierre II de Yougoslavie“, Serg, Franse, 1973)

: Лондон, Бакингемска палата, током рата. С лева на десно: – југословенска краљица Марија Карађорђевић, – супруга председника Чехословачке Бенеша, – супруга председника Пољске Разкијевица, – холандска краљица Вилхелмина, – британски краљ Џорџ Шести, – југословенски краљ Петар Други, – норвешки краљ Хаакон, – британска краљица Елизабата, – председник Пољске М. Рацкијевич, председник Чехословачке Е. Бенеш

: Лондон, током рата. Канадски амбасадор Ваниер предаје акредитацију краљу Петру. У средини је председник Југословенске владе академик Слободан Јовановић

: Краљ Петар обилази почасну јединицу Чехословачке армије

: На савезничкој територији, током рата. С лева на десно: југословенски премијер академик Слободан Јовановић, краљ Петар Други, председник Чехословачке Едуард Бенеш

: Краљ Петар и јордански краљ Абдулах, 1942. године

: Вашингтон, 24. јуна 1942. Сусрет краља Петра и америчког државног секретара Кордела Хала

: Вашингтон, јуна 1942. Краљ Петар са једним од министара Југословенске владе Нинчићем (лево) и амбасадором Краљевине Југославије у Вашингтону Константином Фотићем (десно)