Италија у Другом светском рату – Југославија

Лика, 1941. године. Четнички одред браће Марић. У средини, са пиштољем, је војвода Мирко Марић, а лево од њега је Ђоко

Лика, 1941. године. Четнички одред браће Марић. У средини, са пиштољем, је војвода Мирко Марић, а лево од њега је Ђоко

Пише: Милослав Самарџић

Целу прву фазу српског устанка 1941. године у западним крајевима Краљевине Југославије, обе­ле­жила су превирања у осовинским редовима, која су окончана суштинским променама.
Формално, савезници су и даље били Немци, Италијани и Хрвати, а непријатељи Срби. Међутим, од лета 1941, то је суштински изгледало другачије: савезници су сада били били Италијани и Срби, насупрот Немцима и Хрватима. Амерички историчар специјализован за италијанска документа, Џејмс Бергвин, реч “савезници“ не ставља под наводнике само када говори о Италијанима и Србима. С друге стране, Бергвин односе између Немачке и Италије на територији окупиране Краљевине Југославије, описује термином “хладни рат“.

Генерал Марио Роата, командант италијанске Друге армије: ''Ства­ра­ње хрватске државе било је грешка, јер је то држава у суш­ти­ни неп­ријатељски расположена према Италији''. Смењен је на Хитлеров захтев

Генерал Марио Роата, командант италијанске Друге армије: “Ства­ра­ње хрватске државе било је грешка, јер је то држава у суш­ти­ни неп­ријатељски расположена према Италији“.
Смењен је на Хитлеров захтев

“Италијани су у сукоб са Хрватима ушли због територија. Међутим, њихови официри и војници, гледајући размере геноцида у Независној Држави Хрватској над Србима и Јеврејима узели су заштитнички став према ова два народа у целом периоду који је уследио“, каже историчар Милутин Велисављевић.
Ствари се погоршавају са избијањем српског ус­та­нка. Џејмс Бергвин пише:
“Јуна и јула избила је побуна у зони Госпић – Грачац – Книн у класичној четничкој традицији. Италијанска Друга армија, која је показала више сим­патија за прогоњене Србе него лојалност свом хрватском савезнику, често је протеривала усташке пљачкаше и у неким случајевима их и убијала. Поштујући Казертанов `пијетизам` према Србима и Јеврејима, италијанске трупе су стекле њихову зах­валност, али су тиме навукле на себе бес Загреба.“

Војвода Доброслав Јевђевић (Милошевац, Босна 1895 - Рим, 1962). Члан Младе Босне, учесник Сарајевског атентата, пре рата политичар и публициста. Од краја 1941. лидер политике ''коришћења Италијана''. У Сплиту је организовао састанак са хрватским политичарима и навео разговор о Италијанима. Хрвати су причали све најгоре о Италијанима, не знајући да Јевђевић снима разговор. Сутрадан је он однео траку у италијанску команду и добио велику количину ору­жја. Југословенска влада одликовала га је 1942. Карађорђевом звездом, али то није објављено, јер је Јевђевић био прва мета совјетске пропаганде против четника

Војвода Доброслав Јевђевић (Милошевац, Босна 1895 – Рим, 1962). Члан Младе Босне, учесник Сарајевског атентата, пре рата политичар и публициста. Од краја 1941. лидер политике “коришћења Италијана“. У Сплиту је организовао састанак са хрватским политичарима и навео разговор о Италијанима. Хрвати су причали све најгоре о Италијанима, не знајући да Јевђевић снима разговор. Сутрадан је он однео траку у италијанску команду и добио велику количину ору­жја. Југословенска влада одликовала га је 1942. Карађорђевом звездом, али то није објављено, јер је Јевђевић био прва мета совјетске пропаганде против четника

“На једној фотографији видимо четнике са заробљеним и везаним усташом. Лево од њих налази се група Италијана која то мирно посматра, очито не превише узбуђена тим призором. Ми чак имамо фотографије на којима се виде италијански војници који спроводе разоружане усташе“, каже пуковник мр Драган Крсмановић.
Још априла 1941. Немци и Италијани повлаче тзв. демаркациону линију, која је обухватала доњу тре­ћину НДХ. Наводно је линија била формална, али је Мусолини, на притисак Друге армије, 13. августа 1941. обавестио Загреб да ће у њој власт преузети Италијани. Бергвин пише: “Убрзо после Мусолини­јевог наређења, усташама је речено да покупе своје оружје и да напусте демилитаризовану зону. Срби су одахнули“.
Тада је Србима враћена имовина конфискована од стране НДХ, а српске цркве су поново отворене.

Војвода Јевђевић са Италијанима

Војвода Јевђевић са Италијанима

Бергвин наставља:
“Бесан због Мусолинијевог заокрета по питању војне и политичке власти у демилитаризованој зони, Павелић и његова околина су оптужили Италију да мења стране и да уводи земљу у грађански рат.“
Бесан је био и Глез фон Хорстенау, немачки опуномоћени генерал у Загребу. Он је мрзео Италијане јер је против њих ратовао у Првом светском рату као аустроугарски официр. Сем тога, велики број немачких официра у Хрватској заправо су били Аустријанци, а сви старији хрватски официри раније су служили у Аустроугарској, у чијем саставу се све до краја Првог светског рата налазила и Далмација, коју су сада посели Италијани.

Припадници Антикомунистичке добровољачке милиције са италијанским војницима

Припадници Антикомунистичке добровољачке милиције са италијанским војницима

Због свега тога, Џејмс Бергвин закључује:
“Немачки генерали, посебно они аустријског по­рекла, још увек вођени хабсбуршким сећањима, про­ти­вили су се уплитању омрзнуте Италије у њихов та­козвани велики немачки простор.
У Југославији, ита­ли­јански `Челични пакт` са Немачком претворио се у хладни рат“.
“Ствари су отишле толико далеко да је генерал Амброзио, командант италијанске Друге армије, направио план за ослобођење територије Хрватске од усташа и партизана, и то у заједници са наоружаним Србима. Хитлер се, нормално, није са тим сложио и генерал Амброзио је смењен, али на тај начин да је постављен за начелника штаба Врховне команде Копнене војске у Риму, чиме су позиције Друге армије још више ојачале, што је, нормално, било на корист Срба и јевреја на тој територији. А тек ће нови командант Друге армије, генерал Роата, бити ноћна мора за Хрвате и Немце,“ каже пуковник мр Драган Крсмановић.

Вађење из крашких јама и идентификација италијанског становништва које су хрватски партизани поубијали на полуострву Истра у јесен 1943. године.

Вађење из крашких јама и идентификација италијанског становништва које су хрватски партизани поубијали на полуострву Истра у јесен 1943. године.

“Окончање ове прве фазе италијанског деловања, у послератном у меморандуму италијанске владе из септембра 1945. забележено је на следећи начин: “Такве мере, заједно са заштитом и симпатијама италијанске војске према српско-православном становништву, произвеле су бес Хрвата и Немаца, а отвориле врата пријатељству између Италијана и Срба“, каже истраживач Мила Михајловић.
Највећи уступак Србима Италијани чине стварањем формације зване Антикомунистичка добровољачка милиција, пролећа 1942. године. У књизи “Трст и његова одисеја“, генерал Ђовани Еспозито, током рата командант једне италијанске дивизије у Далмацији, пише да циљ наоружавања Срба од стране Италијана, није био њихова заштита од комуниста, већ од Хрвата. Али, због савезништва са Немцима, Италијани су антихрватство морали да маскирају антикомунизмом.

Вађење из крашких јама и идентификација италијанског становништва које су хрватски партизани поубијали на полуострву Истра у јесен 1943. године. Снимци су из италијанског војног архива, ексклузивно објављени у књизи Миле Михајловић ''Југославија април 1941 - септембар 1943'', Удружење српских издавача, Београд, 2012.

Вађење из крашких јама и идентификација италијанског становништва које су хрватски партизани поубијали на полуострву Истра у јесен 1943. године. Снимци су из италијанског војног архива, ексклузивно објављени у књизи Миле Михајловић “Југославија април 1941 – септембар 1943“, Удружење српских издавача, Београд, 2012.

Бергвин наставља:
“Немци су били ужаснути оним што су видели. По речима Глеза фон Хорстенауа, `четници су потпуно нао­ружани парадирали у сваком селу које су оку­пи­ра­ли Италијани… У Херцеговини то је чак ишло до­тле да су Италијани заиста четницима предали сва­ку хрватску војну колону. Хрватска `независност` је била згажена. Нестрпљиви због тога што је мудри Роата преузео иницијативу, Немци су захтевали од­лу­чну акцију против побуњеника свих боја. Али Ро­ата је одбио да пуца на четнике“.

Објављено у Историја - чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*


*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>