Други светски рат – хронологија 1941-1944.

Други светски рат на територији Краљевине Југославије – хронологија 1941-1944.

Приредио: Милослав Самарџић

 

25. март 1941.

Председник владе Драгиша Цветковић и немачки министар спољних послова Рибентроп потписују приступање Краљевине Југославије Тројном пакту, у Бечу.

 

27. март 1941.

У Београду је извршен пуч и на престо је, уместо кнеза Павла, доведен малолетни краљ Петар Други Карађорђевић, син краља Александра Првог.

Београд, Теразије, 27. марта 1941. Грађани поздрављају официра, једног од пучиста

Београд, Теразије, 27. марта 1941. Грађани поздрављају официра, једног од пучиста

6. април 1941.

Немачка је напала Краљевину Југославију. Немачки бомбардери звани “штуке“ разорили су Београд.

10. април 1941.

Проглашена је Независна Држава Хрватска, која ускоро покреће талас злочина невиђених размера.

 

17. април 1941.

Силе осовине одмах објављују да је Краљевина Југославија капитулирала, али то није било тачно. После слома главних фронтова, како би се добило на времену, Врховна команда Југословенске војске овластила је генерала Данила Калафатовића, како стоји у документу, “само да преговара о примирју“, ради добијања у времену.

 

Април 1941.

У Априлском рату 1941. армије Сила осовине пустиле су заробљене југословенске војнике хрватске националности, као и припаднике албанске, мађарске и бугарске националне мањине. У ратно заробљеништво Немци су одвели око 240.000, а Италијани око 10.000, војника, подофицира и официра српске националности. У заробљеништво је одведено и више хиљада Словенаца, као и известан број Јевреја и припадника других националности.

 

Април 1941.

Пред надмоћним трупама Сила осовине, монарси, председници и владе окупираних европских земаља склањали су се у Британију. У случају пада британских острва, планирано склониште за све била је Канада. У другој половини априла 1941. године протераним суверенима придружили су се и југословенски краљ Петар Други Карађорђевић и Југословенска влада. Још док је боравио у Атини, 16. априла 1941, краљ Петар је дао следећу изјаву: “Приморан да пред надмоћнијим непријатељем напустим национално огњиште, Ја не мислим прекинути борбу. Част заставе спасена је, али национална слобода је у опасности. Ја позивам мој драги народ да не клоне под ударима судбине и да сачува веру у будућност… Уверен да ће Бог бранити нашу праведну ствар, Ја кличем: Живела Југославија и њена слобода!“ Истог дана, министар иностраних послова Велике Британије, Ентони Идн, саопштио је југословенском посланику у Лондону како се нада “да ће Југословенска влада, иако изван земље, наставити борбу уз савезнике Енглеску и Грчку и она остаје у очима енглеске владе легитимним представником Краљевине Југославије“, као и да ће “Југославија учествовати у коначној победи“.

 

Април 1941:
Окупациона подела Краљевине Југославије: Словенија је подељена између Италијана, Немаца и Мађара. Италија добија и већи део јадранске обале. Највише територија добила је новоформирана “Независна Држава Хрватска“: две целе и део треће српске бановине. Немци окупирају централну Србију и Банат, који су одбили да узму Румуни (“Срби су наши пријатељи“, рекли су Хитлеру). Делове јужних српских бановина окупирају Бугарска и Албанија. Црна Гора се ставља под италијански протекторат.

 

7. мај 1941.

До 7. маја са­ку­п­ље­на је петиција са преко 100.000 потписа Срба Да­лмације и Јужне Лике, у којој се тражи при­кљу­ч­е­ње Италији.

 

11. мај 1941.

Српски устанак против Немаца. Током напада Сила осовине на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године, ђенералштабни пуковник Дража Михаиловић налазио се на положају начелника Оперативног одељења 2. армије Југословенске војске. Вест о примирју Михаиловића је затекла у области Добоја, Босна, 15. априла. Нацисти су касније ово примирје називали капитулацијом, а то су прихватили и комунисти. Међутим, капитулације није било. Краљ и влада склонили су се у Британију и саопштили да земља наставља рат на страни Западних савезника, док је Михаиловић применио план да се у случају слома главних фронтова прелази на герилски (четнички) рат. Као најповољније место за свој штаб изабрао је планину Равна Гора, између Ваљева и Чачка (Србија). На ову планину стиже 11. маја 1941. године. Михаиловић је на Равној Гори основао Команду четничких одреда Југословенске војске.

 

18. мај 1941.

Римски договор између Мусолинија и Павелића. Већ 19. маја почиње масовно исељавање Срба и Јевреја према мору, у италијанску окупациону зону.

 

Мај 1941.

Крајем маја 1941. Италијани јављају: „Потврђена је вест да се у целој зони Срби организују за устанак“. Прве устаничке акције забележене су у Требињу, 31. маја 1941, када је нападнуто неколико усташких станица. Према италијанским документима, устанак Срба у целој Далмацији и дуж граница са Херцеговином се распламсава до краја маја 1941. Усташе су нападнуте у Невесињу, у Ранковцима код Љубиња, у Гацком, у Ливну и Босанској Крупи, где Хрвати траже помоћ од Италијана, али је не добијају.

У концентрационом ло¬гору Јасеновац постојао је и дечји логор. Само из области планине Козаре, за северозападу Босне, у овај логор је одведено 23.858 српске деце, од којих је 11.219 убијено. Међу овом децом највише је било одојчади. Касније су она пописана по имену и презимену, а чак је сачуван и велики број дечјих фотографија, насталих у Јасеновцу. (А. Јевтић, ''Великомученички Јасеновац'', Ваљево, Београд, страна 88.)

У концентрационом ло¬гору Јасеновац постојао је и дечји логор. Само из области планине Козаре, за северозападу Босне, у овај логор је одведено 23.858 српске деце, од којих је 11.219 убијено. Међу овом децом највише је било одојчади. Касније су она пописана по имену и презимену, а чак је сачуван и велики број дечјих фотографија, насталих у Јасеновцу. (А. Јевтић, “Великомученички Јасеновац“, Ваљево, Београд, страна 88.)

Јул 1941.

На Стаљинов позив комунисти јула 1941. излазе на терен и стварају оружане формације, зване партизани, али, према речима њиховог вође,  Ј. Б. Тита, и тада им је задатак био “пре свега да се уништи стари државни апарат Југославије – убијањем жандарма, полицијских органа, чланова грађанских и среских савета…“ У почетку, комунистички план састојао се у “ослобађању“ места у којима нема окупаторских трупа и завођењу своје власти. То је подразумевало формирање “народних судова“, који су судили “народним непријатељима, колаборатерима, шпијунима, издајницима…“ Под издајом се подразумевало “свако дело којим би се оспоравао правац у коме КП води народ Југославије“. Само у Србији комунисти су током 1941. убили преко 1.000 цивила, већином на свиреп начин. Још пре 22. јуна Коминтерна и Гестапо су довели у Србију 400 револуционара, махом “шпанских бораца“, разних нација, који су били иницијална каписла за “извођење револуције“.

 

16. август 1941.

Пуковник Михаиловић поставља мајора Јездимира Дангића за команданта свих војно четничких јединица Источне Босне. До краја лета 1941. Дангићеви четницу су ослободили највећи део источне Босне, укључујући Братунац, Сребреницу, Власеницу, Олово, Рогатицу, Фочу, Горажде, Чајниче…

 

Август 1941.

Српску жандармерију, као и Комесарску управу уместо владе, Немци су оставили недирнуту, како су то превиђали међународни закони. Командант жандармерије, пуковник Јован Тришић, долазио је тајно два пута на Равну Гору. Међутим, за његов други долазак сазнали су германофили Димитрије Љотић, вођа профашистичког покрета “Збор“ (добијао је један посто гласова на изборима) и његов брат од тетке генерал Милан Недић, кога Немци нису одвели у заробљеништво. Они су саопштили Немцима да је Тришић у вези са “британским плаћеницима“ на Равној Гори. Тришић је ухапшен, жадрармерија је распуштена, основани су “влада народног спаса“ на челу са Недићем и квислиншке формације зване “недићевци“ и “љотићевци“.

 

31. август 1941.

Михаиловић је планирао устанак против Немаца када шансе за успех буду велике, а до тада је намеравао да изводи диверзије и саботаже. Међутим, крајем лета одступа од тог плана и заузима истурене немачке гарнизоне, да их не би заузели комунисти, који су са нестанком жандармерије нагло ојачали. Ако би комунисти заузели та места, стрељали би грађане – “класне непријатеље“, и прогласили “совјетске републике“. Четници су најпре ослободили Лозницу, 31. августа 1941. Био је то први ослобођени град у Европи.

Четници спроводе заробљене Немце

Четници спроводе заробљене Немце

Септембар 1941.

Немци су и раније стрељали много цивила, али септембра 1941. уводе пропорцију: 100 Срба за сваког погинулог, 50 Срба за сваког рањеног Немца. Од 1. септембра 1941. до 1. октобра 1942. Немци су, према сопственим рачуницама, у Србији и Босни убили 49.724 особе (Зборник докумената, Београд 1976, том 12, књига 2, стр. 143). Сем тога, поубијали су све Јевреје и Роме које су ухватили, док су Албанци на Косови и Метохији убили око 10.000 Срба.

 

Септембар-октобар 1941.

Немачка 342. дивизија крајем септембра прелази реку Саву и напада на планину Цер. Церски четнички одред под командом капетана Драгослава Рачића и Јадарски четнички одред мајора Војсилава Пантелића, успоравали су њено кретање од Шапца до Ваљева месец дана. Делови 342. дивизије поражени су само једном, на реци Јадар. То је био једини пораз немачких појачања у устанку 1941.

Шумарице, Крагујевац, 21. октобра 1941. Немци су овог дана на овом месту стрељали 2.300 Срба. Била је то одмазда за 10 погинулих (пута сто - 1.000) и 26 рањених (пута 50 -1.300) војника Вермахта. Ти војници су погинули и рањени у борбама против четника, од 14. до 16. октобра на друму Крагујевац - Горњи Милановац

Шумарице, Крагујевац, 21. октобра 1941. Немци су овог дана на овом месту стрељали 2.300 Срба. Била је то одмазда за 10 погинулих (пута сто – 1.000) и 26 рањених (пута 50 -1.300) војника Вермахта. Ти војници су погинули и рањени у борбама против четника, од 14. до 16. октобра на друму Крагујевац – Горњи Милановац

31. октобар 1941.

Чим су започели грађански рат, комунисти су покренули кампању “против братоубилачке борбе“. Циљ кампање је да се непријатељ паралише тако што ће се убедити да су на другој страни браћа – и да се тако паралисан лакше ликвидира. Истовремено, они су међу својим људима ширили мржњу према “класним непријатељима“.

 

29. новембар 1941.

Немци изводе Операцију “Ужице“. 342. дивизија, коју су четници пре тога задржавали месец дана, разбила је комунисте изнад Ужица то без икаквих губитака. Титова главнина од неколико хиљада бораца повукла се у правцу италијанске окупационе зоне.

 

6. децембар 1941.

Немци изводе Операцију “Михаиловић“, у правцу Равне Горе. Уситњавајући своје јединице, Михаиловић је успео да извуче људство из обруча, тако да су Немци ударили у празно. Након овога Михаиловићева организација остаје у Србији и доминира њом, осим градских насеља, где су били окупатори.

 

Децембар 1941.

Немачка потерница за Михаиловићем (“Вођа одметника и бунтовник Дража Михаиловић уцењен са 200.000 динара…“)

 

Зима 1941/42.

“Совјетске републике“ у Црној Гори и Источној Херцеговини. Карактеристичне наредбе Ј. Б. Тита биле су: “…При свему томе морате бити потпуно енергични и без сваког милосрђа. Стријељајте масу оних који су били прешли из партизана на страну четника“, односно: “Ликвидирајте све шпијуне, петоколонаше, разбијаче народне борбе на вашој територији“ (Зборник докумената, том 2, књига 2, страна 323). Жртве су бацали у јаме, а на највећој масовној гробници, са 240 цивила убијених на православно Бадње вече 6. јануара 1942. код Колашина, разапели су леш пса и написали: “Ово је пасје гробље“. У Источној Босни, Херцеговини и Црној Гори до пролећа 1942. убили су око 2.000 цивила.

Црна Гора, пролећа 1942. Вађење жртава комуниста из јама

Црна Гора, пролећа 1942. Вађење жртава комуниста из јама

Пролеће 1942:
У устанку 1941. Срби су се борили против Хрвата, муслимана и Италијана. Међутим, примирја су склапали само са Италијанима. Они су признали српске устаничке групе и потиснули формације НДХ још даље од мора. На молбу Срба створили су формацију звану “Антикомунистичка добровољачка милиција“, чије припаднике су сви називали четницима. У књизи “Трст и његова одисеја“ генерал Ђовани Еспозито, у време окупације командант једне италијанске дивизије у Далмацији, пише да је циљ наоружавања Срба од стране Италијана био њихова одбрана, не од комуниста, већ од Хрвата. Али, због савезништва са Немцима Италијани су своју антихрватску акцију морали да маскирају антикомунизмом.

 

12. јун 1942.

Први познати немачки плакат о стрељању Срба због саботажа на железницама потиче од 12. јуна 1942. године. Тога дана Немци су у Смедереву стрељали три железничара, са образложењем да су они уништили кочнице на једном возу.

 

25. јун 1942.

Говор краља Петра пред америчким Конгресом.

Вашингтон, јуна 1942. Краљ Петар и председник Рузвелт

Вашингтон, јуна 1942. Краљ Петар и председник Рузвелт

Јун 1942.

Михаиловићева Команда четничких одреда Југословенске војске најпре је преименована у Команду Југословенске војске у Отаџбини, да би јуна 1942. постала Врховна команда целе Југословенске војске. У међувремену, Михаиловић је унапређен у чин генерала и постављен за војног министра Краљевине Југославије. Врховни командант Југословенске војске сво време био је краљ Петар Други Карађорђевић, док је Михаиловић био начелник штаба Врховне команде.

 

Лето 1942.

Одбачени са истока, комунисти проглашавају “Бихаћку републику“, на крајњем западу Босне. Према немачким извештајима, извор снабдевања била им је “Независна Држава Хрватска“ . Јануара 1943. Анте Павелић шаље свог изасланика Николу Рушиновића на тајни састанак са Брозом, што је био највиши контакт те врсте током Другог светског рата (шеф једне нацистичке државе и шеф секције Совјетског Савеза за Југославију). Циљ састанка: спречавање српске доминације после рата.

 

13. јул 1942.

Припремајући се за савезничку инвазију Јадрана, генерал Дража Михаиловић одлази у Херцеговину, где се 13. јула 1942. састаје са командантима из западних крајева. Том приликом, он је проширио своју организацију до Српских Моравица на северозападу Лике.

 

31. август 1942.

Немачки извештај: “Војнички организован покрет Драже Михаиловића стоји на располагању у свако доба за успостављање `другог фронта` на Балкану… Михаиловић добија своје директиве из Лондона, комунистички покрет се диригује из Москве. Покрет Драже Михаиловића, пропагандно наглашујући верност краљу, обухвата највећи део српског народа.“

 

20. септембар 1942.

Британска дипломатија уредила је да се 20. септембра 1942. у свим англиканским црквама у свету служи “Молитва за Југославију“.

 

24. септембар 1942.

На отварање Југословенског дома у Лондону, дошао је шеф британске дипломатије Ентони Идн. У одабраном друштву, он је одржао говор који је сутрадан уз повољне коментаре пропратила сва британска штампа. Поред осталог, Идн је тада рекао: “Добро уређене војске – југословенске војске воде борбу против непријатеља на сопственом тлу под необично храбрим вођством генерала Михаиловића. То је једна важна војничка чињеница.“

 

26. септембар 1942.

Председник Југословенске владе Слободан Јовановић упутио је генералу Михаиловићу радио депешу у којој се каже: “Британска влада известила ме је да је њен врховни командант на Средњем истоку генерал Александер послао Вама лично телеграм у коме је тражио да нападнете колико Вам буде могућно непријатељске комуникационе линије“. Михаиловић је одговорио 30. септембра: “Примио сам поруку генерала Александера којом се моли да наставим нападе на саобраћај у Југославији. И пре него што сам примио поруку, предузео сам све врсте саботаже. Досад су резултати врло добри и саобраћај много страда…. Молим да се ништа не објављује преко радија о нашој саботажи.“

 

15-18. октобар 1942.

Химлер у Краљеву. Био је гост штаба 7. брдске СС дивизије “Принц Еуген Савојски“, која је управо формирана. Операција “Копаоник“, изведена тих дана против Расинског корпуса мајора Драгутина Кесеровића, била је за ову дивизију, према речима њеног команданта генерала Артура Флепса, “први озбиљан подухват“. Кесеровићеви четници су успели да се извуку из обруча далеко надмоћнијих немачких, као и бугарских јединица, које су такође учествовале у операцији, али оне су убиле око 700 цивила.

Долазак Химлера у Краљево

Долазак Химлера у Краљево

1. новембар 1942:

Из Беле куће стиже молба да краљ Петар и генерал Михаиловић пошаљу једну поруку америчком народу и америчкој војсци, која би се одређеног дана емитовала на свим америчким радио станицама у свету. Тако су на свим тим станицама 1. новембра 1942. прочитане поруке генерала Михаиловића и краља Петра. Порука генерала Михаиловића је гласила: “Четници под мојом командом убеђени су, данас више него икад, да ће Русија, Велика Британија и Америка учинити све да помогну наш народ у овој крвавој борби у којој ми не бројимо и не меримо жртве. Ми смо испуњени надом да ће Америка не само поново допринети ослобођењу Европе, него да ће нарочито учинити све да се опљачканим и изгладнелим народима Европе одмах после победе укаже најпунија помоћ и потпора.“

 

1942:

О генералу Дражи Михаиловићу и његовим четницима снимљена су два играна филма: “Четници – борбена герила“, у продукцији студија “Двадесети век“ и “Подземна герила“, у продукцији “Колумбије“. Филм “Четници – борбена герила“ је дело једне од водећих холивудских филмских екипа тога доба.

 

1942/43.

Према извештају немачке Групе “Винеке“, четничка Група “Гордон“ је извела невероватних 1.499 диверзија и саботажа. То је највећи документовани успех једне диверзантске групе у Другог светског рата у целом Свету. Притом, ту је реч само о оним диверзијама и саботажама које су Немци открили, а не о укупном броју изведених диверзија и саботажа.

 

1942/43.

После угушења устанка 1941, први велики талас стрељања уследио је поводом акције четника на пругама током Битке за Африку. После обиласка Србије, генерал Лер је 28. октобра 1942. издао наређење да се смртна казна не примењује само на “човека ухваћеног са оружјем, него у истој мери на сваког оног коме се може доказати да ову борбу активно помаже, дакле и за сваког који се за Михаиловића изјашњава, или у његовој служби стоји“. Своју сурову наредбу Лер је објашњавао важношћу ситуације, свакако мислећи на Афрички фронт: “У овом рвању стављено је све на коцку. Средњег решења нема. Неумесно је ову борбу сматрати као јунаштво народа који воли слободу“.

Немачки плакат о стрељању „ДМ присталица''

Немачки плакат о стрељању „ДМ присталица“

17. јануар 1943.

Радио “Слободна Југославија“, који је емитовао програм из Совјетског Савеза, јављао је: “Ако се једна енглеско-америчка војска буде искрцавала на Балкан са намером да успостави анационалну југословенску владу у Лондону, југословенски ће се народ силом одупрети“.

 

Јануар-фебруар 1943.

Операција “Вајс“. Према немачким подацима, у Операцији “Вајс“ погинуло је  8.500 партизана, а Немци су имали 335 мртвих.

 

Фебруар 1943.

Од најбољег људства Броз формира такозвану Главну оперативну групу, састава отприлике 15.000 бораца. Он се повлачи на југоисток, у правцу територије коју су држали четници. Истовремено, генерал Михаиловић мобилише око 20.000 бораца са територије Источне Босне, Црне Горе и Херцеговине и упућује их на Неретву, у сусрет партизанима. Крајем фебруара 1943. одиграле су се три велике битке у области Коњица, у којима су партизани поражени. У паници, Броз наређује да се сруше сва три моста на Неретви и повлачење на супротну страну.

 

Март-мај 1943.

Комунисти су обновили своје контакте са Немцима. Они су у ствари склопили једно примирје, које је трајало од првих дана марта, до 17. маја 1943. године. У том периоду они су договорали и реализовали сарадњу против Југословенске војске, односно четника, и планирали су заједничко супротстављање Енглезима, чије су искрцавање на Јадран очекивали.

 

12. март 1943.

Британска влада је тражила почетком 1943. године од Југословенске владе у Лондону да сачини план за искрцавање савезника на источној обали Јадрана. Дванаестог марта исте године Британцима је предат такозвани “План инвазије Југославије“, који је предвиђао искрцавање савезника на сектору од реке Бојане до реке Неретве, у садејству са Југословенском војском. Британци су у то доба веровали да ће тај план бити реализован.

 

31. март 1943.

Један од најближих Хитлерових саветника, генерал Јодл, потписује одобрење за извођење операције “Шварц“. Јодл је писао: “После уништења Титове комунистичке државе, треба уништити организације и снаге националног Српства под Михаиловићем, са циљем да се обезбеди позадина за случај непријатељског искрцавања“.

 

Април 1943.

Михаиловић са свих страна добија обавештења о великим немачким транспортима према приморју, ради припреме за дочек очекиваног савезничког искрцавања. Како су ти транспорти највише ишли пругом Брод-Сарајево, Михаиловић наређује рушење те пруге. Његови људи на више места разарају пругу Брод-Сарајево, али онда Немци изводе Операцију “Тојфел“ против Озренског четничког корпуса.

 

Мај-јун 1943.

Операција “Шварц“. Немци наводе да су избројали 7.483 погинула партизана. Они процењују да су губици били још између 4-5.000, међу онима који су умрли од глади или тифуса, али те нису бројали због страха од заразе. Према немачком извештају, четнички губици износили су 17 погинулих и 3.764 заробљена војника.

 

Август 1943.

Италијани нуде капитулацију Британији преко свог амбасадора у Лисабону. Ток приликом, Италијани су саопштили Британцима да желе да се њихове снаге на Балкану одмах укључе у фронт против Немаца заједно са четницима. По пријему депеше из Лисабона, британски министар иностраних послова,  Ентони Идн, писао је премијеру Винстону Черчилу: “Понуда за сарадњу са Михаиловићем не изгледа да би била врло велики допринос војним операцијама и довела би до знатних политичких компликација“. Черчил је потом саопштио Рузвелту: “Било каква сарадња између италијанских трупа на Балкану и разних патриотских снага на терену у отпору против Немаца и проливања крви била би добро виђена“. У емисијама радио Лондона свакодневно се могло чути да под “патриотским снагама“ Британци подразумевају искључиво партизане. Сем тога, италијанским командантима је наређено да сарађују искључиво са њима.

Област Вишеграда, октобра 1943: Амерички пуковник Сајц, британски генерал Армстронг и генерал Дража Михаиловић

Област Вишеграда, октобра 1943: Амерички пуковник Сајц, британски генерал Армстронг и генерал Дража Михаиловић

Септембар 1943:

У договору са британском мисијом у свом штабу, на челу са британским генералом Чарлсом Армстронгом, генерал Михаиловић је, после капитулације Италије 9. септембра 1943, повео офанзивне операције у три правца: долинама река Дрина и Лим према југу и из Херцеговине према мору. Истовремено, наредио је појачану герилску активност и диверзије у осталим областима. Тако су четници ослободили од Немаца и њихових савезника низ вароши: Бању Ковиљачу, Зворник, Бајину Башту, Пријепоље, Бијело Поље…  Према извештају британског пуковника Вилијема Бејлија са лица места, у борби за Пријепоље, у ноћи између 11. и 12. септембра,  убијено је “преко 200 Немаца“. “Дуж обале од Дубровника до Которске поморске базе, Италијани и Михаиловићеви људи заједно туку Немце, велика битка близу Груде“, известила је британска војна мисија са Јадрана.

 

10. септембар 1943, наредба Ј.. Б. Тита:

„Директива: разбити и онемогућити четничку мобилизацију. Проширите се, попунити јединице. У октобру се може очекивати искрцавање Савезника на обали. Главни задатак је мобилизација и јачање ваших снага. Не упуштајте се још увјек у јаче борбе с Њемцима.“

 

Јесен 1943:

Партизани су добили од Западних савезника, за само два и по месеца, оружја и комплетне опреме за 50.000 војника. С друге стране, партизани су добили знатна појачања у људству, наоружању и опреми од формација “Независне Државе Хрватске“. У њихове редове прешле су чак и формације зване здруг “Анте Павели“, или Легија “Хаџи Ефенди“ у Тузли. То је била нека врста муслиманских есесоваца.

 

Јесен 1943.

Велика Британија је потпуно и јавно прешла од подршке Краљевини Југославији и њеној војсци, ка подршци илегалној Комунистичкој партији Југославије и њеним формацијама.

 

5. октобар 1943:

Четници ослобађају Вишеград. Према ратном дневнику немачко-хрватске 369. дивизије, “у тешким борбама“ овог и наредног дана, на Семећком пољу, погинула су 162 Немца и Хрвата, док се број погинулих муслиманских усташа не наводи.

Мост на Дрини после рушења 7. октобра 1943, снимак генерала Армстронга. Са својих 140 метара, био је то најдужи мост срушен на територији Краљевине Југославије после Априлског рата 1941.

Мост на Дрини после рушења 7. октобра 1943, снимак генерала Армстронга. Са својих 140 метара, био је то најдужи мост срушен на територији Краљевине Југославије после Априлског рата 1941.

13. октобар 1943.

Око 7-8.000 осовинских војника постављају нови фронт на линији Јабука – Месићи – Рогатица, који четници пробијају 13. октобра.

 

Октобар 1943.

Опсада Сарајева. Око 18.500 четника напада прилазе Сарајеву, сада већ и са десетак топова, које су запленили. Немци у овај град доводе још два пука и два СС батаљона. Истовремено, они очекују “четнички устанак“ и у самом Сарајеву, па хапсе Србе као таоце. Четници су извршили артиљеријску припрему и одлучујући јуриш према Сарајеву требало је да крене у првим часовима 22. октобра. Међутим, у 23 часа 21. октобра, четнике са леђа нападају партизани и тиме се њихова офанзива зауставља. Тим нападом партизана заустављена је највећа антиосовинска офанзива на Балкану пре доласка Црвене армије

 

29-30. новембар 1943.

Конференција Рузвелта, Стаљина и Черчила у Техерану. Одлучено је да се пружи помоћ „свим герилама“ у Југославији.

 

29. новембар 1943.

Конгрес Комунистичке партије Југославије у Јајцу. Одлучено је да се забрани повратак краљу Петру, укине демократски поредак и распарчају српске административне јединице. Социјалистичка Србија добија 50 посто територија предратних српских административних јединица.

 

Јануар 1944.

Порука патријарха Гаврила, заточеног од стране Немаца у Манастиру Војловица, генералу Дражи Михаиловићу: “Уз топли архипастирски благослов и искрени братски поздрав, са дубоким поштовањем и великим дивљењем великом Чичи и његовим херојским саборцима. Патријарх Гаврило“.

 

Зима 1943/44.

У низу операција јединице Вермахта наносе партизанима огромне губитке, сводећи им бројно стање са око 100.000 на око 60.000 бораца.

 

Март 1944.

Почиње је највећа битка у грађанском рату – Битка са Србију.

 

3. април 1944.

Према извештају мајора Симеона Оцокољића, војници Млавског корпуса имали су по 30 метака на пушку.

 

15. април 1944.

Извештај Косовског партизанског одреда: “Војска је потпуно комплетирана у нове енглеске униформе, а резерве у спреми, са којима сада располажемо, већ су довољне за још један батаљон. Наоружање и спрема није у питању, јер их можемо добити у највећим количинама, те просто не знамо шта да радимо са њима. Савезници бацају с неба колико год нам треба.“

 

16-17. април 1944.

Прво савезничко бомбардовање Београда. Губици грађана: 1.161 погинуо, 1.469 повређених. Губици Немаца веома мали.

Београд после савезничког бомбардовања

Београд после савезничког бомбардовања

29. април 1944.

У васкршњој поруци, генерал Михаиловић је поред осталог писао: „Јунаци! Ви сте дугим и тешким борбама до сада задивили цео свет. Надам се, и с правом очекујем, да ће ваша јуначка срца и челичне мишице и од сада показати да сте били достојни дивљења и поштовања. Наш народ од вас очекује слободу. Од вас треба покољења да живе“.

 

Мај 1944.

Битка на Златибору између 5.000 партизана и 10.000 четника. Победа четника.

 

25. мај 1944.

Немачки десант на Дрвар. После девет дана непрекидног бежања, изнурен и преплашен, Броз је молио Енглезе да преко радија пошаљу један авион ради његовог бекства у Италију. Ово Брозово бекство Енглези су морали да чувају као највећу војну тајну, јер је Черчил дан уочи десанта на Дрвар у британском парламенту одржао један од својих хвалоспевних говора о партизанима и њиховом вођи. Пропаганда је настављена, а Енглези су притискали Броза да се хитно врати у Југославију. Компромис је нађен у пребацивању наводног хероја на острво Вис. То острво Енглези су већ бранили јаким снагама војске, а и било је најдаље од обале.

 

27. маја 1944.

Према извештају мајора Димитрија Антоновића, четници Ресавског корпуса имали су свега по пет метака на пушку.

 

Јул 1944.

Битка на Буковику. Извештај Радована Петровића, команданта партизанске 23. дивизије, од 24. јула: „Ми гледамо да избегнемо њихове концентрације, али обавештајне службе никакве, него удри на шта наиђеш. Питање рањеника је најболније, јер се не можемо нигде задржавати дуго. За нама и пред нама су стално четници.“

 

Лето 1944.

Генерал Михаиловић: „Наш покрет има пред собом два главна циља: прво, да сачува нашем народу пуну слободу у погледу избора његовог унутрашњег политичког и социјалног уређењач друго, да уједини српски народ као засебну целину у новој Југославији и да не дозволи да му његови непријатељи повлаче границе на Дрини, Сави и Ристовцу.“

Прањани, 6. септембра 1944: Капетан Ник Лалић, генерал Дража Михаиловиж, пуковник Роберт Мекдауел

Прањани, 6. септембра 1944: Капетан Ник Лалић, генерал Дража Михаиловиж, пуковник Роберт Мекдауел

Лето 1944.

У селу Прањани испод Равне Горе, 1944. године постојао је импровизовани аеродром, са кога су Западни савезнички одвозили своје оборене пилоте. Те пилоте од Немаца и Бугара су спашавали четници. Они су их прикупљали у Прањанима и ту су обезбеђивали њихову евакуацију. Само у ноћи између 9. и 10. августа 1944. из Прањана је евакуисано 237 спашених пилота. То је била највећа акција спашавања иза линија фронта током Другог светског рата. Свеукупо, четници су спасили око 700 савезничких пилота, већином америчких.Ове снимке начинила је америчка војна мисија у Прањанима. Ову акцију спашавања пилота Американци су назвали Мисија „Халјард“.

 

7. август 1944.

Потпуковник Драгутин Кесеровић, командант Расинско-топличке групе корпуса: „У борбама прса у прса комунисти су потпуно потучени. Они су у предности увек када нас бију из даљине и то највише бацачима.“

 

Август 1944.

Битка на Копаонику. Од 6. до 9. августа на врху Копаоника долази до судара око 5.000 партизана и 8.000 четника. Борба се одвијала по густој магли. Партизани су имали изузетну ватрену надмоћност и мајор Рачић, пошто није могао да процени њихове снаге, наређује повлачење чак на обалу Западне Мораве. После добијања обавештајних података и пристизања појачања – јер се са југа вратила и Расинско-топличка група корпуса под командом потпуковника Кесеровића – мајор Драгослав Рачић наређује контраофанзиву, за 26. август 1944. У тој контраофанзиви на Копаоник комунисти су потучени и одбачени на ову планину, али после неколико дана Рачић наређује ново повлачење, јер су све његове јединице остале без муниције.

 

28. август 1944.

Ј. Б. Тито: „Крварење и губљење времена око неког утврђеног окупаторског градића није рентабилно. Сада је битно разбијање основних четничких снага и стварање услова за нове мобилизације.“

 

5. септембар 1944.

Ј. Б. Тито: „Упамтите да је у целокупној овој операцији основни задатак ликвидација четника Драже Михаиловића и недићеваца као и њиховог апарата“.

 

Септембар 1944.

Црвена армија улази у Србију.

Црвена армија у Београду

Црвена армија у Београду

 

 

Објављено у Историја - чланци
One comment on “Други светски рат – хронологија 1941-1944.
  1. огњен каже:

    Већ дуго времена сам имао на уму да „за своју душу“ направим тако нешто. Чини ми се да нам је то преко потребно… Хвала Вам на труду, као и на свему што истинољубиво и посвећено радите!

    Свако добро и пуно поздрава

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*


*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>