Војвода Момчило Ђујић
Пише: Милослав Самарџић
Војвода Момчило Ђујић (Топоље код Книна, 1907 – Сан Маркос, Калифорнија, 1999) је завршио седам разреда гимназије у Книну и Шибенику, а потом Богословију у Сремским Карловцима. Уочи рата био је парох у селу Стрмице код Книна.
Током 1935. био је народни вођа буне против конкордата између Краљевине Југославије и Ватикана, а 1937. је организовао штрајк 2.000 радника на прузи Книн-Бихаћ. Први састанак штрајкача одржан је у Црним Потоцима у селу Тишковци, на истом месту на коме ће крајем 1941. Ђујић бити изабран за вођу устаника. Многи устаници били су штрајкачи из 1937. године.
Последњи предратни протест организовао је 27. марта 1941, против приступања Краљевине Југославије Тројном пакту.
Био је командант четничког пука “Петар Мркоњић“ и Динарске четничке дивизије. За ратне заслуге одликован је Карађорђевом звездом, 1942. године, указом владе Слободана Јовановића.
“Ђујић ми се стално јавља. Могу да кажем да је тај човек био у најтежим приликама и да се тај човек понео јуначки од почетка до краја. Показао је такву борбеност да му се ја дивим“, писао је Дража потпуковнику Захарију Остојићу, 14. новембра 1943. године.
А ово је Дражин радиограм Остојићу од 16. новембра исте године:
“Код Ђујића ситуација је одлична. Ведро посматра ситуацију у којој се налази, а он је у најтежој ситуацији. Ових дана потукао је 19. комунистичку дивизију до ногу и дошао до оружја и муниције. Одржао се у комунистичком мору и може да послужи за пример свим нашим јединицама, и великим и малим.“
У емиграцији, војвода Ђујић је био доживотни председник Покрета српских четника Равне Горе и уредник листа “Србија“.
Оставите одговор