Војвода Момчило Ђујић

Пише: Милослав Самарџић

Војвода Момчило Ђујић (Топоље код Книна, 1907 – Сан Маркос, Калифорнија, 1999) је зав­ршио седам разреда гимназије у Книну и Шибенику, а потом Богословију у Сремским Кар­ловцима. Уочи рата био је парох у селу Стр­ми­це код Книна.

Момчило Ђујић са женом и децом

Током 1935. био је народни вођа буне против конкордата између Краљевине Југославије и Ватикана, а 1937. је организовао штрајк 2.000 радника на прузи Книн-Бихаћ. Први састанак штрајкача одржан је у Црним Потоцима у селу Тишковци, на истом месту на коме ће крајем 1941. Ђујић бити изабран за вођу устаника. Многи устаници били су штрајкачи из 1937. године.
Последњи предратни протест организовао је 27. марта 1941, против приступања Краљевине Југославије Тројном пакту.

Војвода Момчило Ђујић

Био је командант четничког пу­ка “Петар Мркоњић“ и Динарске четничке дивизије. За ратне заслуге одликован је Карађорђевом зве­здом, 1942. године, указом владе Слободана Јо­ва­новића.
“Ђујић ми се стално јав­ља. Могу да кажем да је тај човек био у најтежим при­ликама и да се тај чо­­век понео јуначки од поче­т­ка до краја. Показао је та­кву борбеност да му се ја дивим“, писао је Дра­жа потпуковнику Захарију Остојићу, 14. новембра 1943. године.

Говор војводе Ђујића

А ово је Дражин радиограм Остојићу од 16. но­вем­бра исте године:
“Код Ђујића ситуација је одлична. Ведро пос­ма­тра ситуацију у којој се налази, а он је у најтежој си­туацији. Ових дана по­ту­као је 19. комунистичку ди­визију до ногу и дошао до оружја и му­ни­ције. Од­р­жао се у комунистичком мору и може да пос­лу­жи за при­мер свим нашим јединицама, и вели­ким и малим.“

Војвода Момчило Ђујић (у средини)

У емиграцији, војвода Ђујић је био доживотни пред­­седник Покрета српских четника Равне Горе и уредник листа “Србија“.

Делегати 2. Конгреса Организације српских четника, Харбор, Индијана, САД, 1953.