Српски језик
EnglishТоком Другог светског рата, у Београду је било преко 5.000 наоружаних илегалаца под командом генерала Драже Михаиловића.
Већина није преживела рат.
-
- Потпуковник Жарко Тодоровић “Валтер“ из Београда, командант београдских илегалаца од маја 1941. Надмудривао је Немце до марта 1943. Операција “Валтер“, окончана његовим заробљавањем, била је највећа коју је Гестапо спровео на Балкану. Био је један од малобројних четника који су преживели Маутхаузен. После рата Жарко постаје пуковник француске армије, а потом високи чиновник француске владе. Преминуо је у Паризу, после 2000. Као и друге четничке официре који су преживели рат, па и све оне који су преживели Маутхаузен, комунисти су и Жарка под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца. Међутим, делове његове биографије искористили су за снимање филма “Валтер брани Сарајево“, док су потере Гестапоа за београдским четничким илегалцима овековечили у ТВ серији “Отписани“. Наравно, све главне јунаке приказали су као комунисте, фалсификујући историјске догађаје
-
- Мајор Александар Михајловић “Вили“, шеф београдских илегалаца после хапшења “Валтера“. Рођен је у Београду, родитељи су му били учитељи. Завршио је Нижу и Вишу школу Војне академије. Погинуо је у сукобу са комунистичком тајном полицијом Озном 1. маја 1945. у Београду, код Савског моста
-
- Богдан Милутиновић, студент технологије, рођен 1919. у Београду. Са браћом Николом и Владетом Пашићем (унуцима Николе Пашића, чувеног првака, дугогодишњег председника владе), један од првих организатора београдске илегале. Гестапо га хапси 1943, стрељан је 25. септембра те године у Јајинцима
-
- Бранислав Страњаковић (Ужице 1923 – Париз 1998), алијас “Бранко Лазић“. Београдски илегалац, члан Централног одбора Уједињене демократске омладине Југославије, један од три њена делегата у Врховној команди. Прву књигу објављује августа 1944. у “слободним српским планинама“. Докторирао је у Женеви, био је светски експерт за историју комунизма. Уређивао је часопис “Исток-Запад“
-
- Тодор Тадић, рођен 1920 у Београду, студент, омладинац Српског културног клуба. Почетком 1942. био је у првом омладинском одреду у Сопоту, потом се враћа у Београд и постаје командант илегалне београдске организације ОШ 501 (Штаб 501\1). Ухапшен од Гестапоа 10. маја 1943, преминуо у Маутхаузену 15. марта 1944. Био је најпопуларнији омладинац, чувен по причању вицева
-
- Тихомир Јакшић из Београда, радиотелеграфиста. Ухапшен код радио станице, на мансарди стана у Краља Александра 94. Стрељан 19. априла 1943.
-
- 007 Ilegalci-18
-
- Михајло Наумовић 1941.
-
- Михаило Наумовић 1943/1944. Погинуо је 19. јула 1944 у борби против комуниста
-
- Стојан Стефановић, матурант, илегалац Омладинског штаба 501. После рата је робијао, преминуо је у Београду
-
- Винко Коњиковић. Немци су га стрељали у Јајинцима
-
- Георгије Јововић, рођен 1919. у Ростову, Русија. Ухапшен од Гестапоа у ноћи између 10. и 11. јула 1943. године. Стрељан је у Јајинцима
-
- Владан Илић, студент.. Ухапшен од Гестапоа, убијен у Маутхаузену 1943. године
-
- Владета Јовановић, студент. Погинуо у борби против комуниста крајем 1944.
-
- Душан Прљинчевић. Убијен од комуниста новембра 1944.
-
- Мишко Тодоровић. Емигрирао, убијен 1945. несрећним случајем од стране швајцарског војника
-
- Вукоман Арачић, рођен 1924. у Београду, свршени матурант мушке гимназије “Краљ Александар Први“. Лета 1944. препливао је Дунав и пренео поруку патријарху Гаврилу и епископу Николају у Војловици. При повртаку, немачка стража га рањава. Умро је од сепсе 30. октобра 1944.
-
- Лазар М. Максимовић из Београда. Завршио је Трећу беооградску гимназију и постао студент. Био је члан ОШ 501. Послат је на терен у другој групи београдских илегалаца, у област Крушевца. Рањен је у борби против љотићаваца 1943, заробљен и мучен. Преминуо је у болниици у Крушевцу
Оставите одговор